Proces učenja u 4 koraka – kriva učenja
Proces učenja u 4 koraka objašnjava nivoe učenja nove veštine (ponašanja, sposobnosti, tehnike itd) i koristan je podsetnik da su istrajnost, upornost, i strpljenje neophodni kada želimo da usvojimo nova znanja. Učenje počinje sa 1.koraka – ne znam da ne znam i završava se na 4.koraku ne znam da znam.
Prvi korak – Ne znam da ne znam je faza kada ne samo da ne znate kako se nešto radi nego ne znate da ne znate. Ovo je faza pre početka učenja i predstavlja prvi korak ka učenju. Metaforički rečeno u ovoj fazi „učenik još uvek nije spreman za učenje“.
Drugi korak – Znam da ne znam je faza svesnog neznanja u kojoj praktično započinje učenje, učenik je spreman. U ovoj fazi se usvaja najviše znanja, prave se greške i pokreću predrasude o sopstvenim vrednostima, kvalitetima, mogućnostima. Kaže se da je ovo faza najvećih frustracija i neprijatnosti. Upravo u ovoj fazi ljudi najčešće odustaju jer ne mogu da podnesu loše osećaje koje razvijaju dok greše u učenju.
Na stvaranje lošeg osećaja utiču i komentari okoline da ne radimo nešto kako treba; da to još uvek nije dovoljno dobro… Činjenica je da su upravo greške vitalni koraci u procesu učenja.
Ako stvari postavite na taj način, lakše je otpustiti predrasude. Nažalost, pažnja ljudi uglavnom ide u pravcu izbegavanja grešaka i loših osećaja. Otuda i česta odustajanja. Neki ljudi štite sebe od loših osećaja prekidanjem procesa učenja. Oni istrajni, koji nastave uprkos frustracijama, kroz vežbu, sa vremenom ulaze u svesno znanje.
Treći korak – Znam da znam – je faza u kojoj ste najspremniji da prenosite znanja drugim ljudima jer ste svesni postupaka. I u ovoj fazi se nastavlja učenje, ali je ona znatno lakša od prethodne. Postoji dosta informacija, određeno iskustvo, sada je potrebno sve te elemente složiti. U ovoj fazi, ljudi su svesni benefita koje im novo znanje donosi i lakše prihvataju učenje. Nivo frustracija znatno opada. Figurativno rečeno, ovo je faza kada je učenik postaje učitelj.
Četvrti korak – Ne znam da znam – nesvesno znanje, finalna je faza u procesu učenja. Znanja su potpuno integrisana i postaju deo nas. Ne morate više razmišljati o toj aktivnosti već je obavljate po automatizmu. Ovo je faza izvrsnosti, zbog osećaja lakoće i mira sa kojim je obavljate. Kada ljudi postignu ovaj nivo znanja, oni postaju nesvesni pojedinačnih postupaka i prestaju biti dobri učitelji. Da bi uspešno prenosili znanje, važno je da opet osveste svoje znanje.
Učenje jezika kroz 4 faze
Sa grčkim jezikom prvi put sam se „blisko“ srela 2006 godine kada sam se zaposlila u Grčkoj.
Mogućnost da konstantno slušam jezik je 1.korak procesa učenja.
U svakodnevnoj komunikaciji krenula sam da zapisujem najčešće reči, fraze. Da ih polako izgovaram. Započela sam učenje alfabeta, trudila se da čitam i pišem. Delovalo je kao da nikada neću uspeti da tečno govorim na grčkom. Gramatika, nepravilni glagoli i pisanje bili su prava noćna mora. Sve ovo su elementi druge faze procesa učenja.
Marljivo i uporno sam radila (godinama), išla u školicu jezika, redovno pisala domaće zadatke i počela da razumem strukturu jezika. Bila sam mnogo sigurnija u izgovoru, imala dilemu kod nekih složenijih stvari, ali sam osećala da dosta stvari razumem i „ispravno“koristim.
Kruna mog učenja, 4 faza procesa, kada potpuno opušteno i mehanički razgovaram sa Grkinjom, i dobijam povratnu informaciju da je žena mislila da je grčki moj maternji jezik, jer odlično govorim.
Višegodišnji trud se isplatio.
Razumevanje 4 nivoa učenja nam pomaže da održimo fokus na učenju i prevaziđemo loše osećaje. Kada razumemo proces i faze, sve je mnogo jednostavnije.
