„Ako misliš da možeš u pravu si, ako misliš da ne možeš, opet si u pravu“ – Henri Ford. Uverena sam da ste ovu izjavu čuli mnogo puta. Generalno, svi mi to znamo na nivou informacije. Ali je pitanje šta tačno radimo sa tom informacijom. Da li je samo propustimo da ode dalje ili smo spremni da donesemo neku važnu odluku, prekinemo nekorisno ponašanje i izađemo van zone poznatog?
Mindset, naš način razmišljanja zavisi od toga na koji način doživljavamo sadašnji trenutak i kakvu vizuju
za budućnost imamo.
U skladu sa ovim, razlikujemo četiri stanja uma:
1. Spiralni negativizam;
2. Životarenje;
3. Sindrom „odložene sreće“;
4. FLOW.
Spiralni negativizam karakteriše loše stanje. Trenutna situacija nije dobra. Ne zadovoljava nas sadašnjost, a od budućnosti očekujemo još manje. Nema naznaka da će se išta promeniti. Ne vidi se svetlo na kraju tunela.
Za ovaj način razmišljanja karakterističan je beg od odgovornosti, osećaj nemoći i zarobljenost u ulozi žrtve. Kao proizvod ovakvog stanja javlja se žaljenje, beznađe i jad. Nažalost, danas je jako puno ljudi u ovom stanju.
Životarenje se može objasniti kroz frazu „danas je OK, ali sutra ne postoji. Sve je neizvesno“. Nema prevelikog zadovoljstva, ali je prihvatanje tu. Dobro je kako jeste, „da je bolje ne bi valjalo“. Nema planova, nema vizije niti bilo kakve ideje za budućnost. U ovom stanju, krećemo se u okvirima zone komfora, bez ikakvih planova. Kao posledica ovog stanja javljaju se dosada i lenjost. Kao i prethodni, i ovaj način razmišljanja je jako rasprostranjen. I njega karakteriše beg od lične odgovornosti i osećaj nemoći. Dosada predstavlja odličnu kamuflažu za strahove. Ništa nije dovoljno dobro da zavredi moju pažnju. A zapravo suštinski, ne smem ni da zagrebem ispod površine i da se pozabavim uzrocima dosade.
Sindrom „odložene sreće“ opisuje nezadovoljstvo u sadašnjem trenutku i vera u bolje sutra. Osobe koje se nalaze u ovom načinu razmišljanja veruju da će biti zadovoljnije nekad kada pronađu bolji posao, kada promene partnera, kada deca završe studije i osamostale se. Tipične fraze koje se vezuju za ovaj način razmišljanja su „jednom kada“ ili „još samo ovo da se složi i biće sve ok“.
Osobe koje su u ovom načinu razmišljanja takođe ne preuzimaju odgovornost za sebe. Čekajući savršeni trenutak, koji uglavnom i ne dođe, propuštaju prilike/život.
FLOW –tok – je najkorisnije stanje koje predstavlja balans između sadašnjosti i budućnosti, balans između trenutnog stanja i vizije. Kada smo u flow-u zahvalni smo na svemu što imamo i svesni na čemu možemo raditi, šta bi se moglo popraviti. Ovo ne znači da je sve idealno, već znači da smo potpuno svesni sadašnjeg stanja i da iz osećaja zahvalnosti planiramo budućnost.
Kada smo u flow-u spremni smo da prihvatimo stvari, iako nam se ne sviđaju.
Ali ovo prihvatanje nije predaja, već svest sa koje polazne tačke krećem.
Setite se, da nikada nije do okolnosti već do stanja u našem umu. Kada posložimo svoje misli, prioritete, uredimo uverenja i usaglasimo emocije sa mislima, stvari počinju da se menjaju. Naše stanje uma određuje apsolutno sve u našim životima – odnose, poslove, finansije, kvalitet života u celini.
U životu prolazimo kroz različite situacije i prirodno je da „šetamo“ iz jednog mindseta u drugi.
Izuzetno je važno da osvestimo koji je naš primarni način razmišljanja.
Sledeći korak je odluka da želim drugačije da posložim stvari i odgovornost za sve što radim (ili ne radim).
Setite se, da sve što danas (ne) radimo ne pokazuje efekte odmah. Rezultati, u vidu nagrade ili posledice dolaze sa vremenom.
Mindset se ne gradi na savršenim okolnostima, jer savršene okolnosti ne postoje. Mindset se gradi odlukom i preuzimanjem lične odgovornosti. Koliko god se plašili odgovornosti, nije li dobro znati da nam upravo ona daje moć.
