Kada razmišljate o sebi kao komunikatoru, šta vam prvo padne na pamet?

Kako biste sebi opisali u tri reči?

Način na koji komuniciramo govori puno o nama. Okruženje često donosi zaključke o nama i našem raspoloženju, na osnovu stila komunikacije koji dominantno koristimo. Način na koji komuniciramo menja se u zavisnosti od odnosa sa sagovornikom do toga kakav efekat želimo da postignemo.

Većina podela definiše 4 stila komunikacije: pasivni, agresivni, pasivno-agresivni i asertivni.

Pasivni sti komunikacije ima za cilj izbegavanje konflikata i ispunjenje zahteva (zadovoljenje potreba) drugih ljudi. Osobe koje komuniciraju na ovaj način veruju da ih drugi ljudi neće prihvatiti ako iznesu svoje mišljenje. Glavna poruka koju šalju kroz svoju komunikaciju je „Ti si važniji od mene“.
Ovakav odnos prema sebi ima za posledicu pad samopouzdanja, gomilanje negativnih osećanja i urušavanje slike o sebi (ja sam nevažan, nisam dovoljno dobar).
Primeri pasivne komunikacije su: „Žao mi je što te gnjavim, izvini…“
„Ukoliko vam nije teško…“

Osobe koje su dominantno u pasivnoj komunikaciji uglavnom ćute ili govore tiho, često se izvinjavaju i izbegavaju kontakt očima. Lako postaju meta osoba sa agresivnim stilom komunikacije. Kada se nađu u konfliktnim situacijama retko prepoznaju svoja osećanja (ljutnja, bes, povređenost) već ih potiskuju ili karakterišu kao „neprijatne“. U trenutku kada naiđe „kap koja preliva čašu“ jako eksplozivno, ne proporcionalno izbace svoje emocije napolje, nakon čega osećaju krivicu, sram, zbunjenost i opet se vraćaju u svoju pasivu. Ove osobe su uglavnom anksiozne ili depresivne jer su uverene da nemaju kontrolu nad svojim životom.

Sa druge strane, agresivni stil komunikacije zasnovan je na uverenju da je napad najbolja odbrana. Osobe koje komuniciraju na ovaj način, žele da dobiju moć, dominaciju, pobedu, a poruka koju šalju je „ovako se ja osećam, tvoja osećanja nisu važna“. Posledice ovakvog stila komunikacije su loši odnosi, pad samopouzdanja i porast ličnog nezadovoljstva.
Primeri agresivnog stila komunikacije su: „Muka mi je od tebe..“
„ Ovo je previše…“

Osobe koje koriste agresivan stil komunikacije teže da svoju odgovornost i krivicu prebace na druge ljude. Impulsivne su i imaju nizak prag tolerancije. Galame, upadaju u reč, ne slušaju sagovornika i kod njega izazivaju pritisak da se povinuje, kako bi izbegao dalje neprijatnosti. Iza agresivne komunikacije su uglavnom strahovi i nesigurnost, kao i problem sa kontrolom besa.

Pasivno – agresivni stil komunikacije je kombinacija prethodno opisanih stilova. Osoba nastupa ljubazno, pasivno ali na indirektan način (sarkazam, ironija, nepoštovanje dogovora) pokazuje svoju ljutnju, bes.  Ima za cilj izbegavanje lične odgovornosti, pokušaj da se sakrije neslaganje sa drugom stranom. Ovakvo ponašanje zasnovano je na uverenju da prema svima moraš biti dobar. Kao i kod prethodnih stilova komunikacije, i ovde se za posledicu javlja porast ličnog nezadovoljstva, ljutnja, negativna osećanja prema drugima. Poruka koju šalje ovakva vrsta komunikacije je „Ne umem da kažem ne. Ne mogu da kažem ne.“
Primeri pasivno-agresivne komunikacije su: „Zna kako se osećam i dalje se isto ponaša.“
„Opet sam rekao da. Uvek meni ostanu najgori zadaci.“
„ I ja mogu da pogrešim“

Ponašanje ovih osoba može se opisati kao „jedno misli, drugo radi i govori.“ Retko iznose svoje mišljenje kako bi kontrolisali druge ljude (npr.namerno će držati nekoga u neizvesnosti i pojačavati tenziju iako je to nepotrebno). Nisu kongruentne (fiziologija i osećanja nisu usklađeni – glume oduševljenje kada sretnu nekoga ko im uopšte nije drag). U sistemu se ove osobe prepoznaju po tome što tračare i šire dezinformacije, dok glume da su sa svima u dobrim odnosima.

Asertivni stil komunikacije – predstavlja direktno i otvoreno saopštavanje svojih misli, osećanja i emocija, poštujući pritom i prava druge osobe. Cilj je da se postigne win-win situacija i da se zadovolje očekivanja svih strana uključenih u komunikaciju. Ovaj vid komunikacije pomaže razvoju fleksibilnosti, podiže nivo samopouzdanja i samopoštovanja, otvara nove mogućnosti.
Primeri asertivne komunikacije su: „Ja se osećam loše kada“
„Mislim da ovo nije pravedno..“

Asertivna osoba govori smireno, održava kontakt očima, aktivno sluša sagovornika. Jasno postavlja granice i štiti svoja prava. Uverenja koja ima asertivna osoba su: „I kada se ne slažemo, poštujem tvoje mišljenje“; „Mogu da kontrolišem sebe ali ne i druge“, „Želim da jasno iskomuniciram svoje misli i osećanja..“.
Asertivna komunikacija igra važnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja jer nema potiskivanja emocija.

Kada razumemo ove stilove i njihovo karakteristično ponašanje, možemo ih lakše uočiti u svakodnevnoj komunikaciji i raditi na tome da ih promenimo.